Još jednom, da li ste sebi na poslednjem mestu?
Biti požrtvovan, pomagati, davati se, raditi stvari umesto drugih, štititi nekog su veoma plemenite stvari, ali kao za sve u životu i ovde postoje granice. Ukoliko ove granice pređemo, sve dobro što smo uradili za druge pada u vodu, jer smo naštetili sebi.
Ukoliko sve što ste gore pročitali, radite jako često, ljudi se toliko naviknu na to da im činite, i prestaju to da cene. U knjizi “Power of Moments”, savršeno opisuju ovu pojavu.
Negde u Engleskoj, jedan kafić doneo je odluku da petkom svim gostima koji posete kafić daju besplatan kroasan i ceđeni sok, u cilju zbližavanja sa gostima i povećanja obima posla. Gosti su bili prezadovoljni i zahvalni na ovom gestu. Kako je vreme odmicalo, gosti su se navikavali na ovu rutinu, počeli su da petkom očekuju besplatan kroasan i sok. Posle nekog vremena, kada je vlasnik kafića ukinuo ovaj benefit, desilo se ono što je malo ko očekivao.
Gosti su bili ljuti, razočarani, neki su otišli i više nikad se nisu vratili u taj kafić.
Znači, gosti su dobili na poklon nešto što nikada nisu tražili niti očekivali, a kada im je posle nekog vremena to oduzeto, umesto da budu zahvalni što su mesecima dobijali nešto besplatno, većina njih je sebi dala za pravo da se naljuti što taj poklon više ne dobija.
Šta je ova priča trebala da nas nauči?
Ukoliko drugima dajemo previše, sebi oduzimamo mnogo. Ukoliko davanje traje predugo, ljudi to što dobiju neće ceniti, čak će dati sebi za pravo da se naljute kada to jednom prestanemo da radimo.
Drugi problem koji se javlja, bilo da pomažemo prijateljima, deci ili partneru, jeste taj, da radeći stvari umesto njih, njih činimo nesposobnima. Ovo se posebno odnosi na decu – ukoliko radimo njihov domaći, vozimo ih na trening koji se nalazi na tri minuta od stana u kom živimo – ne pomažemo im.
Treći, ubedljivo najveći problem je taj što ovim davanjem trošimo sebe. Ukoliko naše dobročinstvo traje godinama, imamo sve manje snage, nervozni smo, frustrirani, manje tolerantni, manje produktivni, namrgođeni, gojazni, a postoji opasnost da jednostavno “oguglamo na sve”, da više ne znamo ni šta želimo ni šta nas ispunjava.
Kako se u tim trenucima osećamo?
Kada nas neko pita šta želimo – ne znamo. Da li bismo želeli da spavamo? Da li bismo želeli da smršamo? Da li bismo želeli zgodnije telo? Da otputujemo? Sve ovo želimo, ali nam više nije važno da li će se se ove želje ostvariti. Znamo da svaka od ovih želja zahteva akciju, a mi nemamo ni malo snage kojom bismo se pokrenuli.
U ovom stanju je mnogo ljudi. Neki u ovo stanje upadnu jer stvarno nemaju vremena – rade dva posla, izdržavaju porodicu, vode računa o bolesnim roditeljima… Drugi, ipak, nemaju toliko problema, ali ipak se nalaze u tom lošem raspoloženju.
Često nismo svesni koliko je ovo stanje zapravo loše po nas. Nismo srećni, a ukoliko nešto ne promenimo, naštetićemo i svojim bližnjima, jer uskoro nećemo imati snage da se brinemo ni za njih.
Stres se nakuplja, neredovno jedemo, biramo lošu hranu, ne treniramo… Dovodimo svoj organizam u kolaps. Kad se konačno javimo lekaru, makar samo na sistematski pregled, iznenađuje nas loša krvna slika, visok holesterol, nisko gvožđe, poremećaj hormona – a ovo su blaži problemi. Kada ne vodimo dovoljno računa o sebi i o svom zdravlju, redovni pregledi mogu da pokažu da smo već ozbiljno narušili svoje zdravlje – ovi problemi nam u potpunosti mogu promeniti život.
Kako izaći iz začaranog kruga?
Napravite spisak stvari koje biste želeli da sebi priuštite: trening, slobodan vikend, odlazak na večeru sa prijateljima, pecanje, masažu…
Naučite da kažete “NE” stvarima i ljudima koji vam nisu toliko bitni i bez kojih se može. Što pre se izborimo za sebe i otvoreno i iskreno svojim bližnjima kažemo koje su naše želje i potrebe i koliko će nam vremena trebati za njih – pre ćemo izaći iz ovog začaranog kruga.
Prvi koraci su uvek veoma teški. Ponekad će biti jako teško da saopštimo ove stvari, a pokrenuti se biće dvostruko teže. Osećaćemo krivicu i grižu savesti, što je sasvim normalno. Normalno je i da će naši ukućani biti malo razočarani, ali samo u prvi mah. Ako smo mi srećniji, ispunjeniji i zadovoljniji, ta energija će se preneti i na druge.
Danas se opterećujemo mnogim stvarima, sebi nabijamo pregršt obaveza koje je nemoguće uraditi za jedan dan. Kada stignemo kući, kritikujemo sebe – nismo dovoljno dobri, pametni… i sa takvim mislima odlazimo na spavanje. A kako se budimo? Pod opterećenjem od 100 obaveza koje smo sami sebi nametnuli, i tako u krug.
Neko na poslu provodi po 15 sati. Neko radi 10 sati i edukuje se još 5 sati. Neko radi puno radno vreme i posle čuva decu… Vremenom, čak i ako jako volimo svoj posao, i jako smo vezani za svoju decu i privrženi smo im, naravno, u svemu tome u potpunosti prestajemo da uživamo. Sami sebi smo nametnuli da radimo kao roboti i, čak i ono u čemu smo nekada uživali, prestaje da nam bude užitak – i posao i knjige i ljubav prema bližnjima postaju frustracija, koju zatim reflektujemo i na njih.
I na kraju – niko ne dobija. Na kraju, ili se razbolimo, ili napravimo grešku koja dovede do gubljenja posla ili novca. Dok to sve traje, odnosi u braku se narušavaju, udaljavamo se od dece…
Da li ste sebi na poslednjem mestu? Evo kako da to ispravite
Na prvom mestu, hajde da počnemo da volimo sebe. Tek kada sebe stavimo na prvo mesto, punu pažnju ćemo moći da posvetimo i drugima. Ovo ne znači da decu treba da ispišemo sa treninga i stranog jezika, jer svaki dan idemo u spa. Neophodno je potrebno pronaći balans u kom će svi biti zadovoljni.
Volite sebe, budite otvoreni i transparentni i komunicirajte sa drugima – ako nekada kažete “ne”, to je sasvim u redu.
Ukoliko je ono što ste najviše zapostavili vaše zdravlje, telo koje ste nekada imali ili ste oduvek želeli da imate – možemo da vam pomognemo. Popunjavanjem forme zakažite besplatne konsultacije, pomoću kojih ćete se nesumnjivo vratiti sebi, svojim zdravim navikama i mnogo ispunjenijem i zadovoljnijem životu.
Zakažite konsultaciju
Šezdeset minuta sa personalnim trenerom posvećenih isključivo vama bez obaveze da nastavite da trenirate u Titan fitnes studiju.
