Kada razmišljaš kako početi sa treningom, verovatno prvo razmišljaš o tome gde ćeš trenirati, koliko puta nedeljno i koji program da izabereš.
Postaviš cilj.
„Želim da smršam 10 kilograma.“
„Želim da se vratim u formu.“
„Želim da izgledam bolje.“
Pronađeš teretanu, izabereš program i počneš.
Naizgled, sve ima smisla.
Ali postoji jedan važan korak koji većina ljudi preskoči:
Da proveri odakle zapravo kreće.
Ne mislimo samo na broj koji jutros vidiš na vagi.
Koliko imaš mišića, a koliko masnog tkiva? Da li pri određenim pokretima osećaš bol ili zatezanje? Postoji li razlika između leve i desne strane?
Odgovore na ova pitanja ne treba da nagađaš. Neke od tih stvari možemo vrlo konkretno da izmerimo i proverimo.
Jer nije dovoljno samo znati gde želiš da stigneš. Treba da znaš i odakle krećeš.
Kako početi sa treningom? Prvo saznaj odakle krećeš
Zamisli dve osobe.
Obe imaju 80 kilograma. Obe žele da smršaju 10.
Na papiru – isti cilj.
Ali prva osoba ima više mišićne mase i manje masnog tkiva. Druga ima manje mišića i veći procenat masti.
Jedna bez problema izvodi različite pokrete. Druga pri određenom pokretu oseća bol ili zatezanje.
Ako gledamo samo vagu i cilj od 10 kilograma, te dve osobe izgledaju veoma slično.
Kada pogledamo njihovo stvarno početno stanje – stvar je potpuno drugačija.
Zato, kada razmišljaš – kako početi sa treningom, prvi korak ne bi trebalo da bude samo izbor programa.Prvo treba da dobiješ jasniju sliku trenutnog stanja, a tek onda da odlučiš šta želiš da promeniš i kako ćeš do toga doći.
Broj na vagi ne govori dovoljno o tvom telu
Vaga može da bude korisna.
Ali jedan broj ne može da ti kaže sve što treba da znaš o svom telu.
Vaga ti govori koliko imaš kilograma, ali ne govori koliko od te težine čine mišići, a koliko masno tkivo.
Zato dve osobe iste visine i težine mogu imati potpuno drugačiji telesni sastav.
Isto važi kada pratiš rezultate.
Možeš da treniraš nekoliko meseci, staneš na vagu i vidiš gotovo isti broj.
Prva reakcija često bude: „Ništa se nije promenilo.“
A možda jeste.
Možda imaš manje masnog tkiva, više mišićne mase ili nekoliko centimetara manje u struku.
Zato, pored telesne težine, ima smisla znati i odnos mišića i masti i obime tela.
Jer vaga ti govori koliko imaš kilograma a merenje telesnog sastava ti daje mnogo jasniju sliku od čega se ti kilogrami sastoje i šta se na tvom telu zaista menja.
A šta tvoje telo zapravo može?
Sastav tela je samo jedan deo početne slike.
Drugi deo ne možeš da vidiš ni na vagi ni u ogledalu.
Pre nego što izabereš program treninga, važno je da proveriš kako izvodiš određene pokrete i da li postoje ograničenja na koja treba obratiti pažnju.
Možda pri čučnju osećaš zatezanje, jednu stranu tela možeš da pomeriš lakše od druge ili postoji pokret koji ti jednostavno ne prija.
To ne znači automatski da imaš problem ili da ne treba da treniraš, ali jesu informacije koje je važno znati pre nego što počneš da povećavaš opterećenje, a može biti i znak da neku vežbu treba prilagoditi ili privremeno izbegavati.
Cilj nije da tražimo problem tamo gde ga nema. Cilj je da utvrdimo postoji li nešto što treba uzeti u obzir prilikom planiranja treninga.
Što više relevantnih informacija imamo na početku, trening može bolje da se prilagodi tebi i bude efikasniji i bezbedniji.
Isti cilj ne znači isti trening za svakoga
Vratimo se na cilj sa početka:
„Želim da smršam i izgledam bolje.“
Dve osobe mogu da imaju potpuno isti cilj, ali merenje pokaže dve različite početne slike.
Kod prve osobe veći procenat masnog tkiva može da pokaže da je smanjenje masti jedan od glavnih ciljeva.
Kod druge telesna težina možda uopšte nije ono na šta bi trebalo najviše da se fokusira. Ako ima manje mišićne mase, cilj može biti povećanje mišićne mase i promena telesnog sastava, umesto jednostavnog smanjivanja broja na vagi.
A kada tome dodamo informacije o tome kako se osoba kreće, razlike mogu biti još veće.
Jedna osoba možda nema ograničenja koja značajno utiču na izbor vežbi, dok kod druge postoje pokreti na koje treba obratiti pažnju prilikom planiranja treninga.
Dakle, isti cilj koji dve osobe izgovore na početku ne znači da im je potreban isti put do njega.
Isti cilj ne znači isti trening za svakoga.
Kako znaš da li tvoj trening daje rezultate?
Ovo nije važno samo ako tek razmišljaš kako početi sa treningom.
Možda već treniraš nekoliko meseci ili nekoliko godina.
Na primer – treniraš tri meseca, odeća ti stoji malo drugačije, osećaš se bolje i možda primećuješ promenu kada se pogledaš u ogledalo.
Ali šta se zaista promenilo?
Ako na početku nisi izmerio telesni sastav, obime ili druge pokazatelje važne za tvoj cilj, nemaš objektivnu početnu tačku sa kojom možeš da uporediš današnje stanje.
Zato početno merenje nije korisno samo da bi se napravio bolji plan.
Ono ti daje tačku sa kojom kasnije možeš da porediš rezultat.
Umesto:
„Čini mi se da napredujem.- “možeš mnogo konkretnije da vidiš šta se promenilo od trenutka kada si počeo da treniraš. a to je velika razlika.
Pre nego što napraviš plan treninga, proveri ove 2 stvari
Do sada smo pričali o tome zašto je važno znati početno stanje.
Ali kako to konkretno možeš da proveriš?
Za početak, dve vrste informacija mogu da ti daju mnogo jasniju sliku.
- Izmeri telesni sastav
Klasična vaga pokazuje telesnu težinu.
Merenje telesnog sastava ide korak dalje i daje informacije o odnosu mišićne mase i masnog tkiva.
Jedan od načina je 3D skeniranje tela.
Za svega nekoliko trenutaka dobija se 3D prikaz tela, podaci o telesnom sastavu i precizno izmereni obimi tela.
Tako ne dobijaš samo broj kilograma, već mnogo konkretniju početnu sliku koju kasnije možeš da uporediš sa novim merenjem. - Proveri kvalitet pokreta
Drugi deo je procena kvaliteta pokreta.
Za to se može koristiti FMS funkcionalno testiranje.
Naziv zvuči stručnije nego što sama procena zapravo izgleda.
Kroz niz standardizovanih testova pokreta posmatra se kako ih izvodiš, da li se pri nekom javlja bol ili zatezanje i postoje li razlike ili ograničenja na koja treba obratiti pažnju.
FMS nije medicinska dijagnoza niti služi da predvidi da li ćeš se povrediti.
Njegova vrednost je mnogo praktičnija – daje dodatne informacije o tome kako se trenutno krećeš i šta bi trebalo uzeti u obzir prilikom planiranja treninga, kako bi trening bio bolje prilagođen, efikasniji i bezbedniji.
Kada spojimo te dve stvari – šta čini tvoje telo i kako se ono kreće, dobijamo mnogo jasniju početnu sliku nego samo na osnovu vage, ogledala ili pretpostavke.
I tek tada pitanje:„Kako treba da treniram?“ dobija mnogo više smisla.
Korak koji ti štedi vreme i novac
Kada znaš svoje početno stanje, manje je prostora za pogrešne odluke, menjanje programa bez jasnog razloga i mesece treninga bez rezultata koji očekuješ.
Dobra procena ti pomaže da od početka usmeriš vreme, trud i novac tamo gde imaju najviše smisla.
Manje nagađanja. Manje lutanja. Jasniji i direktniji put do željenog rezultata. Zato ne treniraj napamet već prvo upoznaj svoje telo.
Ako želiš da vidiš kako takva procena izgleda u praksi, klikni na baner ispod i saznaj više.
