Kao personalni trener prošao sam kroz stotine trenažnih procesa ljudi koji su imali najrazličitije ciljeve – od profesionalnih sportista do ljudi sa ozbiljnim zdravstvenim problemima koji su nastali usled viška kilograma.
Kroz neke trenažne procese sa klijentima prolazim teže, kroz neke lakše, a svaki novi klijent je jedan mali izazov. Sa posebnom draži zato pričam o jednoj od svojih klijentkinja sa kojom bi mnogi mogli da se poistovete jer će se pronaći u svakom delu njene borbe za bolji, srećniji i zdraviji život.
Krenimo ispočetka…
Posle tri meseca ubeđivanja, hrabrenja i najavljivanja, moja tada buduća klijentkinja je došla na prvobitni razgovor sa mnom. Strah od nepoznatog, bes što se zadesila u položaju da sa 42 godine ima 120 kilograma i nepoverljivost prema meni i teretani ogledali su se u svakoj njenoj reči i u svakom njenom koraku. Više od svega, činilo se kao da ona jednostavno nije verovala da će istrajati.
Treningom do zdravlja – odakle da počnemo?
Inicijalna merenja, procena telesnog sastava i konačno – prvi trening.
Usled prevelike težine moja nova klijentkinja nije mogla ni da ustane. Bol u kolenima, ogroman pritisak na zglobove, bol u leđima i ono najstrašnije – nesigurnost i strah, paralisali su svaki njen pokret i napor koji je nesumnjivo želela da uloži, ali nije znala kako.
Razumeo sam – verovatno su razlozi za to bili sramota i stid pred ljudima koji treniraju oko nje. To joj najverovatnije nije dopuštalo da se opusti i misli samo na sebe i svoj rezultat.
Ljudi koje je sretala već su imali izgrađenu rutinu, stav i kondiciju, voleli su trening, a ona… Pa, imala je utisak da cela teretana staje sa treningom i gleda samo u nju. Kao da su samo čekali da se desi neki veliki blam kao na svim onim Youtube videima kojima se smejala cela planeta.
Pobeda straha
U ovakvim situacijama najbitnije je umiriti klijenta i pružiti mu sigurnost. Naravno da niko nije gledao samo u nju – sem mene, kome je to posao.
Dani su prošli dok se nismo ohrabrili na prve korake na traci – ne zbog teškog zadatka koji sam stavio pred nju, već zbog gotovo paničnog straha da će je traka izbaciti, da će ispasti smešna, ili da neće uspeti.
Strah je bio toliki da je nekada čitave treninge provodila opterećujući se trakom koja ju je čekala na kraju – nikada nisam video da pet minuta laganog hoda može da zada sate agonije.
Put je dug i pun prepreka
Da li je bilo lako? Ne. Ni meni ni njoj.
Ali – četiri kilograma manje za mesec dana treninga bili su prava pobeda!
Ona je postala mnogo opuštenija, a ja sam od nje nagrađen prvim iskrenim osmehom! Nekada je za trenera ovo sasvim dovoljno da zna da ide u pravom smeru, smeru poverenja, na prvom mestu, a zatim i klijentovog uspeha.
Da li je od ovog trenutka sve išlo glatko? Naravno da ne, jer onda ne bih morao da vam pričam ovu priču.
I najuspešniji i najzgodniji i ljudi koji treniraju celog života imaju dane kada žele da odustanu, ne mogu više ili im jednostavno treba odmor. Razlika između tih ljudi i moje klijentkinje bila je u tome što su ti ljudi mogli sebi da priušte luksuz ponekog cheat meal-a više i ponekog treninga manje – moja klijentkinja nije imala ovu opciju. U igri je bilo njeno zdravlje, njeno samopouzdanje, primer koji je želela da pruži ćerki.
Da li je pokušala da odustane? Mnogo puta. Mnogo suza i još više mojih pretnji da je više neću trenirati ako se ne uozbilji morali su da urode plodom – nadali smo se oboje.
Prošli smo kroz sve ove faze, u više krugova nego što mogu da nabrojim.
Naša transformacija
Sledilo je 18 meseci uspona i padova, odličnih treninga i onih koje smo što pre želeli da zaboravimo. I za nju i za mene to su bili meseci velikog pomaka – kako fizičkog, tako i psihičkog.
A REZULTAT? 50 kilograma manje!
Šta nam je bilo potrebno? Jak karakter, mnogo volje, pomoć stručnjaka i – podstrek porodice.
Umalo da zaboravim – atmosfera na mestu gde treniraš. Moja stidljiva klijentkinja sa početka, koja se bojažljivo osvrtala po teretani i krila pogled od drugih vežbača, postala je prava zvezda!
Drugi klijenti su počeli da joj prilaze, hvale je i bodre, razmenjuju savete i iskustva. U jednom trenutku bio sam ljut jer – pa, ona je u teretani toliko srećna da se često zapriča i zaboravi zašto je uopšte tu – da trenira.
Godinu dana od kada je prvi put zakoračila u teretanu, ljudi koji je dugo nisu videli umalo da je nisu prepoznali na ulici.
Samo 365 dana bilo je potrebno da moja klijentkinja postane nova osoba. Čak 365 dana morala je da izdrži kako bi pomogla sebi, svojoj porodici i postala nova osoba.
Doktori i nutricionisti sa kojima smo blisko sarađivali u toku celog procesa bili su prezadovoljni. Kao i ja – ovo je bila velika pobeda svih nas.
Znate li kako je nekome promeniti život?
Moja klijentinja postala je neko drugi. Ne šalim se – oslobodila se straha, postala je ponosna na sebe, srećna i puna samopouzdanja.
I još važnije – kao osoba, postala je mnogo ispunjenija i mnogo bolje raspoložena. Svojoj ćerci konačno je mogla da pruži ono što je oduvek želela – pravi uzor. Postala je model istrajnosti, velike želje i upornosti koje sigurno dovode do cilja, baš kao što su i nju.
Ponos koji sam osećao posmatrajući kako je posmatraju nije imao cenu – a naš uspeh jasno se video na njenom licu svakog dana. Često je u šali znala da kaže da sam sada ja omiljeni lik u njihovoj kući, što je za mene bila posebna pohvala. Promeniti život zaita može biti jedan trnovit put, ali istrajnost i upornost nas uvek može dovesti do cilja.
KLIKNI OVDE i pročitaj šta druge ljude inspiriše da vežbaju, možda se pronađeš u njihovoj priči!
Ako ti je potrebna stručna pomoć i ćeliš da načiniš prvi korak ka ostvarenju svog cilja, popuni formu i prijavi se na besplatne konsultacije.
